Evropa, najskuplja srpska reč!

Objavljeno od strane

„Svaki čovek ima potrebu da neke svoje misli podeli sa drugim ljudima kako bi proverio ispravnost svojih razmišljanja. Mislim da je blog idealno mesto za to…“ Ovo su moje prve reči koje sam 17.12.2007. godine napisao na Blog.rs. Od tada sam verno bio i ostao samo na tom blogu. Međutim, 15.02.2012. sam otvorio profil i na Blogograd.org, koji je mlađi brat prethodnom blogu. Ovaj blog je u svakom smislu bolji, lepši, moderniji, uređeniji, a zahvaljujući najboljim blogerima, već u prvim danima postojanja, kvalitetom može stati rame uz rame sa npr. Blog.b92.net. I ono najbitnije- novi blog ima dušu starog bloga…

I pored svega toga- ja sam rešio da (za sada) nastavim sa svojim blogovanjem na Misha.blog.rs, a da na Misha.blogograd.org zagolicam maštu dobroj staroj blog eliti objavljivanjem dela posta i tako vas eventualno malo vratim na mesto gde smo napravili prve blog korake… :D

 

Evropa, najskuplja srpska reč!

Svakom ozbiljnom i racionalnom čoveku je odavno postalo jasno da dilema „Kosovo ili Evropa?“, ne postoji. Jedini izbor koji se postavlja pred Srbiju je da se odluči hoće li u Evropsku uniju bez Kosova ili neće u EU, takođe bez Kosova. Zbog realnog sagledavanja sopstvenih mogućnosti i interesa je važno da najvrednija reč u svesti srpskih građana postane EVROPA…

nastavak na Misha.blog.rs

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...

26 mišljenja na „Evropa, najskuplja srpska reč!“

  2. Volim  kratke  postove. Ovo mi odgovara.

    Put za Evropu me potseća na današnje ulice Beograda.

    Ima ulica, znaš pravac, ali ne znaš gde će te dočekati poledica, gde neočišćena ulica ili zaledjen  most. Krenuo si,  znaš da ćeš stići, ali kako i kad nemaš pojma… Svi  te  čekaju, aplaudiraju nespretnim koracima, a ti malo napred, malo staneš i  blejiš, kako dalje…

      • Nenade, našao sam, na blog.rs, jedan jako dobar post, a ovaj deo iz istog je najbolji dodatak uz ovu pesmu Đorđa Balaševića „Krivi smo mi“:

        „Bliže se izbori, šuška se… Samo što mi nemamo izbora… Mislim, nemamo koga da izaberemo na tim izborima… I ovo iskreno mislim. Ni pozicija ni opozicija ne vrede ničemu. I treba ih menjati… Za par Japanaca, da probaju da ovaj haos srede pa da izvrše harakiri kad uvide posle sedam dana gde su došli… Da je bolje časno umreti od svoje ruke nego biti političar u Srbiji…“, firtz.blog.rs

        Pozdrav. :)

    • Greška u linku httpV://www (V je višak.) Sve je iluzija :D A pesma je objasnila, samo se nadam da neće ostati univerzalna…

      „Ovo je ovde Balkan,
      Zemlja iz sna,
      Između moćnih sila
      Dobra i zla.

      Tu svako može biti
      Dušman i brat
      Svakih pedeset leta izbija rat.

      Ovu su zemlju pravili
      I ratnici i pesnici
      I različiti bogovi.

      Ovo je ovde Balkan,
      Mirisni cvet,
      Totalno nerazumljiv za ceo svet.
      I svako može biti
      Dušman i brat
      Svakih pedeset leta izbija rat.

      Ovu su zemlju pravili
      I ratnici i pesnici
      I različiti bogovi.“

      Pozdrav.

  5. Drago mi je što si ovde.

    A dugo, baš dugo bloguješ, ne znam imamo li ovde nekoga sa dužim stažom, mada je to i nevažno.

    Važno je da si u pravu, kad je Kosovo u pitanju.

    I ja sam za Evropu, ako se sačuva, nešto se i u staroj dami trese, no verujem da će se spasiti.

    Za Kosovo, moram reći, nije više u Srbiji, nije odavno u Srbiji, čak i pre Miloševića. Ne pratim vesti, ali dobijam vesti iz prve ruke, od prijateljice, koja dole živi i bavi se novinarstvom, ne znam šta zvaničnici „mlate“, ali znam ono što kriju.

    Da se vratim blogu, neka nam bude srećno i radosno druženje:9

    • Šuky :D

      Ako je Kosovo naše- zašto tamo nema naše vojske i policije (jer samo prisustvo organa prisile znači stvarni suverenitet u ključu razumevanja nacionalnih država), i zašto naš predsednik, premijer i ministri moraju tražiti dozvolu za ulazak na deo teritorije svoje države?

      Kosovo više nije naše, ono je nezavisno. Tačno je i da još uvek nije država, međunarodno priznata. Mi držimo taj ključ, simbolično. I sada je samo pitanje kada će nam ga izbiti iz ruku…zato nam je bolje milom nego silom. :) Pozdrav.

      • Kosovo više nije naše, ono je nezavisno.

        Zamisli da ti primiš nekog u svoj stan i daš mu sobu da prenoći. Međutim on preko noći od te sobe napravi sebi garsonjeru i izbije spoljni zid i napravi sebi vrata. Stvarno bi trebalo da daš čoveku njegovu garsonjeru i da mu priznaš vlasništvo, zar ne? A ako dođe savet stanara debelo ogrezao u mitu i korupciji i kaže ti da stranac ima potpuno pravo na svoju garsonjeru, ili ako dođe predsedavajući stanar u vidu Angele Merkel i podvikne da moraš inače će tebe izbaciti iz zgrade… onda, mislim, šta ćeš… kad moraš…

        Srpski ministri i predsednik ne mogu na svoj deo teritorije jer je pod okupacijom. ;) ni prvi ni poslednji put u istoriji…

        Mada mi je omiljena definicija što se tiče kosova deo iz knjige 20 srpsih podela srba na srbe Dušana Kovačevića, gde se kaže… odprilike…

        Da svaki onaj koji priznaje kosovo kao nezavisnu državu i tako svojim priznanjem velikodušno daje teritoriju koja i nije njegova bi trebalo kao izraz dobre volje da prepiše svu svoju imovinu pokretnu i nepokretnu hašimu tačiju ili već, i tako na primeru pokaže svoju velikodušnost.

          • Ma da li se razumemo ili ne nije toliko bitno, još manje je bitno da li nam se sviđa ili ne. Mada ne razumem šta bi smo to trebali žrtvovati, i šta bi smo to dobili, izgubili i/ili zadržali? I ko nam je bilo šta ponudio? Ja vidim samo otimačinu i okupaciju… ;)

            Pročitao sam post i mogu ti reći da u nekim slučajevima ja sam jako jako tolerantna osoba. Sposoban sam da pravim kompromise do te mere da čak načisto odustanem od svoje namere zarad mira u kući. Ali, ako mi neko dira brata ja automatski postajem Žarko Laušević i u tom slučaju moja tolerancija se spušta daleko ispod apsolutne nule.

            Pa shodno tome nikako da uhvatim gde je ta tvoja tačka apsolutne nule. Da li je negde oko Lajkovca? Ili kod Niša? Možda Preševo, Bujanovac? Prizren, Dragaš? Slavija?…

            ;)

            Ajd ako te ne mrzi napiši jedan post šta ti misliš kako bi izgledala Srbija da sutra postane punopravni član EU? Ono daj bar neku svoju vizionarsku viziju? M? ;)

          • O tome „šta dobijamo-gubimo“ se vodi vrlo konstruktivna rasprava na originalnom postu ;) Prati gornji link iz posta :)

            Činjenica je da mi u Lajkovac, Niš, Preševo ili Beograd (Slavija) možemo otići bez zaustavljanja na bilo kojoj GRANICI, dok nam se odlazak u Dragaš ili Prizren neće razlikovati od odlaska u npr.Tivat ili Mostar. To je realnost, vekovnom lošom politikom smo izgubili tu teritoriju. Sada se možemo inatiti dok ne izgubimo i Rašku, Vojvodinu, jug centralne Srbije, pa i Šumadiju, a možemo olakšati život našim ljudima u svim tim „srpskim zemljama“ i u samoj matici, u saradnji sa jakim saveznicima iz EU i NATO (Rusi se nisu baš proslavili svih ovih godina)..

            „…kako bi izgledala Srbija da sutra postane punopravni član EU?“ Mi smo na pola puta do tog članstva. Pogledaj koliko je sada drugačije nego ’90.ih god.prošlog veka kao i 2000.-tih. 2020.god., kada budemo sa čuđenjem i nevericom posmatrali neke stvari iz te 2012. (npr.inaćenje oko izgubljenog Kosova) kao što sada gledamo na redove za sve i svašta, ratove,  hiperinflaciju iz tih crnih vremena ’90ih- bićemo dovoljno zreli i spremni da postanemo punopravni član EU. A kako će tada (ekonomski) izgledati Srbija- pa ja se nadam da ćemo biti kao danas Poljska ili Češka Republika. :) Pozdrav.

  7. Slazem se sa Šukijem i Duškom Kovačevićem…neka svako zaista prepiše svoju imovinu Hašimu Tačiju…kad je toliko dobrodušan, neka da svoju ličnu imovinu….

    Sada uzimaju Kosovo, sutra će jug Srbije, onda Šumadiju…i tako će uzeti celu Srbiju…a ti reče „bolje milom nego silom“…

    Ja ne dam ni milom ni silom, ni Kosovo ni Srbiju…i nemam nikavu želju da „udjemo u Evropu“…

    Ako je to tako, bolje milom nego silom, što se vodiše onoliki ratovi, da se vratim unazad…recimo od Kosovskoj boja…pa do Drugog svetskog rata…što izginu toliko ljudi…mogli su lepo još onda da daju sve milom, da ne ratuju i sad bi Srbija cvetala…samo, ja nikako ne bih volela da živim u takvoj Srbiji….pozzzz

     

    • „Dugotrajno robovanje i rđava uprava mogu toliko zbuniti i unakaziti shvatanje jednog naroda da zdrav razum i prav sud njemu otančaju i oslabe, da se potpuno izvitopere. Takav poremećen narod ne može više da razlikuje ne samo dobro od zla, nego i svoju sopstvenu korist od očigledne štete.“, Ivo Andrić

  8. To što se teško dolazi do Prizrena samo potvrđuje ono što rekoh o okupaciji. ;) I ne dolaze teško do Prizrena samo srbi, ni ostali narodi nisu u ništa boljoj poziciji kad je reč o putovanju kroz Kosovo što opet, naravno potvrđuje priču o okupaciji… ;)

    Možda ne bi bilo loše da baciš oko malo dalje od ’90-ih, na recimo 80, 70, 60, 50, ili čak na početak prošlog veka i možda vidiš da su ljudi i tada živeli bez inflacije, redova, ratova… A opet, bilo je ratova, redova i gladi… I vrlo je verovatno za očekivati da će ih i u buduće biti. Čovek je ponajviše gordo biće i baš se lako u svojoj bahatosti zarati sa nekim, mnogo lakše nego što se sprijatelji.

    Ali, ako pogledaš još dalje skroz recimo do 1389.g pa polako počneš odatle možda ti bude jasnije o čemu ja govorim.

    Recimo sto godina posle bitke, mislim da je bilo vreme da se Srbija pomiri sa tim da je više nema i da je to sad Turska. Ubijen je car, veći deo muškog življa, velikaši – načisto obezglavnjena nacija… Ako ne sto godina kasnije onda bar nakon trista godina stvarno je bilo krajnje vreme da se raspoloženje naroda promeni i da se konačno prizna turska okupacija kao legitimna i da im se da pravo na apsolutnu vlast i ako nekako može da se izdeistvuje neka autonomija onda je, verovatno, tako trebalo da se uradi. Ako ne i posle trista godina i Bog samo zna koliko patnje i bola onda definitivno posle četristo godina. Petsto godina kasnije je već ludost a da se ne uspostavi saživot i tolerancija sa vlastima koje su tu već pet vekova. No međutim to se nekako nije desilo, već su se dešavale bune, hajduci, uskoci, ustacni… Svašta se dešavalo sve dok jednog dana nakon toliko godina krvi, bola, patnje, i svega onog što su preživele te generacije, srbija nije povratila svoju državnost.

    Pa kad u odnosu na to pogledaš 4 (ČETIRI) godine ko fol državnosti ništa više do grupe razbojnika i kad se na tu državnost gleda ovako kako je ti vidiš (izgubljenim slučajem) onda baš dolazim do one apsolutne nule.

    Ja ne bih imao srca ni jednom kosovaru reći „Kosovo više nije naše, ono je nezavisno“. I nemam pojma kako bih bilo kome od tih ljudi objasnio kako nema veze što su im članovi porodice kidnapovani i rasprodati u delovima, to je za Evropsko dobro valjda…

    Da ne pominjem koliko bi se u mišiju rupu sakrio pred svim tim generacijam naših predaka koji istrpiše sve i svašta da mi danas ne bi još uvek plaćali danak u krvi.

     

    Ali čini mi se da i ti kao većina političara (koji bi da prizanju Kosovo) nemaš tačku smrzavanja. Gde je po tebi apsolutna nula. Negde u tvom dvorištu? Konkretno? Koliko bi dozvolio tom komšiji da izbija zidove i širi se po tvom stanu? I ako može bez ševrdanja, neko tačno i konkretno u kom momentu bi ti uzeo pušku da braniš svoje? ;)

    • Šuky, Kosovar je građanin Republike Kosovo, a Kosovac je Srbin sa Kosova :D

      Ja ne kažem da treba (zvanično) priznati Kosovo, treba priznati realnost- a to je da Kosovo nije više deo naše državne teritorije i istovremeno shvatiti da time Srbi i Srbija ne prestaju da postoje! Ne držati se slepo za nešto čega nema, i Srbiju usmeriti ka miru, sigurnosti i boljem životu…

      „Koliko bi dozvolio tom komšiji da izbija zidove i širi se po tvom stanu…konkretno u kom momentu bi ti uzeo pušku da braniš svoje?“ Uzeo bih pušku kada bi stigao do kompa :P

      P.s.Preporučio bih ti da pročitaš komentare od Senke na onom originalnom postu na ovu temu! Genijalni komentari koje su na jedan neutralan a opet vrlo direktan način objasnili mnogo toga o SRB, BG, EU, KS,… :) Pozz.

  9. O onima koji su prodali veru za večeru.

    O narodu koji ne ume da nauči iz svoje istorije, pa je dužan da je iznova preživljava.

    Neću da ti pričam.

    Jer ne vredi. Boli me Andrić koji se prevrće u grobu zbog reči istrgnutih iz konteksta koje tako samouvereno uzimaš, a ceo život je pisao o takvima kao što si ti, a tako veliko ime nosiš Miloše moj. Onaj koji puže i koji će uvak puzati. Takvi nemaju tačku smrzavanja.

    Takvima kao ti će ući u kući, silovati ženu i kći, sina iseći i organe mu rasprodati po belom svetu, deci onih ljudi koji imaju više prava na život. I ti tu nećeš učiniti baš ništa. Ako sud odluči da je imao pravo, ti ćeš se tome pokoriti. I nisi ti tome kriv. Tebi je granica ono što ti drugi odrede da jeste.

    I ne očekujem da rezumeš ove moje reči.

    Dva smo sveta različita.

    I Bogu hvala na tome.

     

     

     

Ostavite odgovor